Zašto će propasti Amerika - III deo - Oleg Platonov

SAD - Oličenje zla judejsko - masonske civilizacije

Ruski narod je herojskom borbom protiv fašizma uspeo zaustaviti prodor judejsko-masonske civilizacije na teritoriji Rusije, ali nije mogao zaustaviti prodor sve žešćeg prodiranja i iskorištavanja ove civilizacije u SAD-u i zapadnoj Evropi. Celo razdoblje posle Drugog svetskog rata bilo je u znaku zloćudnog razvoja antihrišćanskog delovanja. Zloćudni tumor judaizma i masonstva je uništio sve životno važne centre nekadašnjeg hrišćanskog sveta.

Oličenje svetskog zla koji je donela na svet judejsko-masonska civilizacija jesu Sjedinjene Američke Države. 

Posle gotovo dve hiljade godina trijumfa hrišćanstva i duhovnih vrednosti Novog zaveta, ova zemlja postala je otvorena rana na telu hrišćanskog sveta simbolizujući sve poroke i prestupe koje je Isus Hrist osudio kao smrtne grehe - klanjanje Mamonu i bogatstvu, razvrat i homoseksualnost kao norme polnih odnosa, kult moći i novca kojima se sve postiže. Formirano je jednodimenzionalno društvo u kome faktički ne postoji mogućnost slobodnog duhovnog izbora. Svakom Amerikancu je dopušteno da izabere samo u okvirima vrednosti judejsko-masonske civilizacije. “Korak na desno” i “korak na levo” znače za njega gubitak društvenog položaja, novca, karijere, socijalni ostrakizam. Formiran je sistem perfidnog ropstva u kojem živi velika većina stanovništva SAD-a.  

Društveno-politički sistem SAD-a predstavlja krajnju formu totalitarizma, apsolutnijeg i opasnijeg nego što je to bio, na primer, totalitarizam nacističke Nemačke. Tokom dvesta godina Amerikanci biraju svoje predsednike između dva kandidata koja su im već ranije pripremili judejsko-masonski zakulisni krugovi. Zbog opšteg duha gramzivosti, tokom cele istorije Amerike nije bilo ni jednog časnog predsednika koji, na ovaj ili onaj način, nije zavukao svoju ruku u državnu riznicu. U SAD-u je to pravilo i birači se odnose prema slabostima svojih predsednika s razumevanjem i saosećanjem.

Sjedinjenim Državama upravljaju nemoralne ličnosti. Danas cela Amerika zna da je predsednik Clinton razvratnik, prostak i mešetar, ali ga ipak podržavaju. Svakodnevno se obelodanjuju skandali povezani s finansijskim mahinacijama, korupcijom i drugim kriminalnim radnjama koje provode “moćni i bogati”, i svi se oni, po pravilu, “zataškavaju” pomoću skupih advokata. Pravosuđe se u Americi, kao i sve drugo, prodaje i kupuje.

Sećam se da sam 1995. godine bio svedok opšte američke farse u vezi sa suđenjem sportisti-milioneru zbog zverskog ubistva dvoje ljudi. Gotovo tri meseca se od jutra do večeri preko televizije sva Amerika naslađivala detaljima ovog strašnog zločina. Svim Amerikancima je bilo savršeno jasno da je on počinilac. Ubica je, da bi izbegao kaznu, potrošio milione dolara i sud ga je oslobodio. Niko se od Amerikanaca nije zaprepastio - pričalo se, pa se zaboravilo.

Svaki narod ima svoju ideju i svoje heroje kojima se klanja. U staroj Rusiji heroji su bili ljudi koji su “sabirali Duh Sveti” - pravoslavni sveci i asketi, vojnici i časnici koji su se borili za rodnu zemlju, a ideja je bila - vera u moć i procvat “Rodine” i države, u nepokolebljivost Ruske crkve. Lični interesi su za ruskog čoveka značili mnogo manje, nego interesi Crkve, Domovine i Države. To je bio model života izgrađen na duhovnim vrednostima Novog zaveta.

Sasvim drukčije se izgrađivao život u SAD-u. U temelje psihologije stanovnika ove zemlje su položeni talmudski principi gramzivosti i “prava” da se pljačkaju i ubijaju “tuđinci” da bi se zavladalo njihovom zemljom i imovinom.

Za većinu Amerikanaca heroji su postali pirati, banditi i drugi uspešni kriminalci. Obilazeći, u cilju istraživanja, jedan od glavnih gradova “Sodome i Gomore” u SAD-u, Las Vegas - svetski centar kockanja, homoseksualnosti i prostitucije - vidio sam svojim očima da su na zidovima nekih kockarnica, u zlatnim okvirima, visili portreti pirata i bandita (poput Al Caponea).

Da bi privukli klijente, pored jedne od kockarnica na jezeru je priređivana pomorska bitka između piratskih i britanskih ratnih brodova. Praćeni poklicima odobravanja od strane Amerikanaca, uvek su pobeđivali, naravno, pirati.

Las Vegas, kao i drugi sličan kriminogeni centar u Americi, Atlantic City, svakodnevno posećuju desetine hiljada Amerikanaca. Na glavnoj ulici, koja se proteže kilometrima, s obe strane su kasina između visokih hotela koji stoje na usluzi hiljadama prostitutki i homoseksualaca.

Upravo se u ovim kockarnicama može shvatiti glavna strast i žudnja Amerikanaca - želja da se stekne novac, da se postane bogat pod  bilo koju cenu. Kada se vide hiljade osoba izobličenih od kockarske strasti i pohlepe, kada se vide oči zažarene od uzbuđenja, može se shvatiti kriminalna priroda Amerike koja je opasna za celi svet.

Najvažniji u američkoj društvenoj svesti su novac, stvar i roba. Život je potčinjen beskonačnoj trci za sve novijim i novijim robama i uslugama. Potrošačka trka i preobražaj čoveka u “mašinu za stvaranje novca” zakon su američkog društva.

U Americi su se okupljali ljudi lišeni nacionalne svesti, ili čak oni koji su se stideli svoje bivše domovine. Dolazeći tamo oni su se osećali poput kopača zlata u Kaliforniji.

Amerikanizam uvlači u potrošačku trku po svaku cenu desetine miliona ljudi čineći ih robovima poročnog i ništavnog svetskog poretka koji protivreči čovekovoj duhovnoj prirodi i pretvara ga u primitivno i bezsadržajno biće. Degradacija i izrađivanje ličnosti postaju paradigma razvoja američkog društva.

Novac i stvari popunjavaju mnogim Amerikancima prazninu u njihovoj duši, ništavnost i prestupnički karakter njihovih misli i želja. Amerikanci žive u stalnoj trci za sticanjem stvari. S manijakalnom doslednošću oni odbacuju ili prodaju u bescenje dobre stvari da bi kupili nove. Takozvani “garage sale” (rasprodaja ličnih stvari po garažama) tipična je nedeljna slika u bilo kom gradu ili mestašcu u SAD.

Glavni nacionalni vid odmora i zabave jeste “shopping” (kupovina stvari), tako da često i čitave porodice Amerikanaca idu po prodavaonicama da bi kupovale uglavnom nepotrebne stvari, a zatim dugo pričaju о kupovini sa susedima i poznanicima.

Američki “gulag”, tj. desetine miliona ubijenih i mučenih Indijanaca i crnaca, postao je fundament kulture amerikanizma, koja je u devedeset posto svojih modela orijentisana na kult bogatstva i gramzivosti, oduševljavanjem, nepostojanja granica za moćne i bogate, što se prikriva licemernim razmišljanjima о demokratiji i pravednosti.

Amerikanci su većinom krajnje jednodimenzionalan narod. Sve njihove životne vrednosti su fokusirane na zaradu novca i potrošačku trku. Oko šezdeset posto Amerikanaca uopšte ne čita knjige, a ako i čitaju, to su pre svega detektivski romani i pornografska literatura. Većina ih sve slobodno vreme provodi kraj televizora, gledajući krimiće i zabavne emisije koje su, po pravilu, proste i bezsadržajne. U kulturnom smislu to je, na žalost, najmanje zanimljiv narod na svetu. Kultura za njih nije duhovna sredina, nije unutrašnja potreba, već neka vrsta raskoši koju mogu, kako im se čini, dobiti za novac.

Sve značajno što je nastalo na teritoriji SAD-a u oblasti kulture stvoreno je usprkos amerikanizmu, kao akt suprotstavljanja. Od Edgara Alana Poa, Marka Twaina, Walta Whitmana, preko Jacka Londona, Theodora Driesera, O'Henryja, Sinclaira Lewisa, pa do Ernesta Hemingwaya, Jeroma Salingera, Wilijema Faulknera - sva prava književnost je protest protiv amerikanizma, žestok spor sa masovnim vrednostima Amerike.

Još u prvoj polovini XIX. veka  američki pisci i mislioci Ralph Waldo Emerson, Thorean, Nathaniel Hawthorne oštro su razobličavali amerikanizam koji preobražava čoveka u “mašinu za pravljenje novca”.

Zamena za pravu kulturu u američkom društvu postali su filmski i televizijski biznis, čiji su simbol ličnosti poput Scwarzeneggera ili Stallonea, koji utelovljuju svo sivilo, banalnost i primitivnost američkog filma. Odsustvo živih ljudskih osećaja, duhovna ubogost i ništavnost

američkih filmova, naravno, ne može se kompenzovati izražajnim trikovima i bojama, dinamičnim scenarijem, uzbudljivim scenama nasilja i seksa. Filmovi za koje se danas u Americi dodeljuje najviše nagrade predstavljaju regresiju u kulturi čovečanstva jer preobražavaju čoveka u uprošćeno biće koje operiše primitivnim pojmovima, šabloniziranim govorom, osmesima i frazama.

U pojmovima svetske hrišćanske kulture američka filmska industrija pod nazivom “Hollywood” predstavlja negativnu vrednost, oduzimanje iz riznice ljudske duhovnosti.

Od samog početka Hollywood je bio zamišljen od strane jevrejskih špekulanata kako bi se podrivala hrišćanska kultura, da se hrišćanski narodi preobraze u tegleću stoku kojom je lako upravljati.

Šablonizirani i primitivni likovi i heroji koje je Hollywood stvorio, u svetlu dvehiljadegodišnje kulture izgledaju kao uvreda naneta visokim duhovnim vrednostima Novog zaveta.

Novac, razvrat, uboge predstave о bogatstvu i lepoti života, osakatile su svet mnogih pokolenja na planeti.

Uvek se nalazeći pod neposrednim upravljanjem vlastodržaca judejskog sveta, Hollywood stvara lažne životne orijentire i uzore, navodeći slabe duše da se klanjaju zlatnom teletu, da jure za bogatstvom i materijalnim uspehom.

Hollywoodski glumci i takozvane zvezde su, po pravilu, duhovno i moralno osakaćeni ljudi čija spoljašnja lepota skriva unutrašnje ništavilo i prazninu. Praktično, sve takozvane hollywoodske zvezde su ličnosti koje su nesposobne da ne samo prenose  gledaocima ispravna osećanja i uzore, već se ne mogu snaći ni u vlastitom životu. Većina od njih su homoseksualci, narkomani, apsolutno nemoralni i raspušteni ljudi.

Ruganje nad osjećanjima desetina miliona hrišćana predstavlja “stvaralaštvo” jevrejske pjevačice Madonne. Pomoću novca jevrejskih bankara stvoren je ogroman “naduvani balon” kojem zapadni Jevreji - “showmani”, sa očiglednim ritualnim izrugivanjem, daju sveto hrišćansko ime Madonna (Bogorodica, Sveta Devica Marija). Otvorena razvratnica u životu, bludnica (govoreći jezikom hrišćana) koja je praktikovala i lezbejstvo, izrugivala se nad svetim likom krsta, pevajući svoje nedarovite, banalne pesme, razgolićujući se i manipulišući krstom među svojim nogama.

Ritualno izrugivanje nad hrišćanskom kulturom ogleda se u svemu, a pre svega u modi koju jevrejski kreatori nameću društvu. Svet takozvane “visoke mode”, koji obično finansiraju jevrejski bankari, zaista je antihrišćanski ispad, otvoreni izazov vrednostima Novoga zaveta, i po pravilu ga stvaraju izopačene ličnosti - homoseksualci, narkomani, prostitutke. Zapadni kreatori ne teže da uzdignu čoveka, već najčešće nepristojno izrabljuju njegovu nižu biološku prirodu. Obnaženost tela preko granica hrišćanske pristojnosti više ne zadovoljava zapadne kreatore. Devedesetih godina zapadna moda je postala arena bogohulnog ruganja hrišćanskim svetinjama. Poznata američka jevrejka, koja se slično Madonni predstavlja hrišćanskim imenom, Donna Karan, stvorila je “novi pravac” u američkoj modi u kojem se koriste tradicionalna hrišćanska odeća i obris krsta. Manekenke koje su hodale po pisti, bile su odevene u odeću sličnu monaškoj, pri čemu krst nije visio na grudima, već ispod pojasa, među nogama.

Lični element američke antihrišćanske mas-kulture postala je rock-muzika.

Njen začetnik je bio otvoreno antihrišćanski nastrojeni jevrejski pevač Elvis Presly. Ovaj narkoman, koji je svoj skandalozni život završio zbog prevelike doze narkotika, postao je lažni idol zapadne antihrišćanske omladine.

Posle smrti, ovom otvorenom satanisti je bilo postavljeno mnoštvo spomenika u SAD i Izraelu. Jedan od njih, podignut 1996. godine u Tel Avivu, postao je mesto masovnog hodočašća jevrejske omladine. Svedoci navode da vodiči govore hodočasnicima da je Presley stalno isticao da on nije samo pevač, već pre svega jevrejski pevač. Jedan od rabina, koji je razgovarao sa jevrejskom omladinom naročito je naglasio da je “Presley uradio na podrivanju reakcionarne hrišćanske svesti više, od cele vojske propovednika”.

Formiranje antihrišćanske kulture u SAD-a počinje od detinjstva, ulivanjem “ideologije Wolta Disneya u svet mališana.” Ovaj poznati američki mason razradio je specijalnu metodu deformacije dečje svesti, prenoseći akcenat njihove pažnje sa tradicionalnih hrišćanskih vrednosti na beznačajne životne detalje i propagandu homoseksualnosti, pornografije, izrugivanja nad verom itd. 

Putem “doživljaja sveta kroz igru” i umetne bezbrižnosti deca se lišavaju temelja za ukorenjene hrišćanske vrednosti u svet - dobrote, savesnosti, nesebičnosti. Život se pred detetom pojavljuje kao igra ili zabava u kojoj su glavni elementi novac i borba za vlast. Mnogobrojne serije о svemirskim ratovima i super junacima ruše kod dece urođeni osjećaj dobrote. Animirani filmovi i kompjuterske igre usađuju u njihovu svest nasilje i težnju da se podržavaju super junaci koji se lako obračunavaju sa svojim neprijateljima na najrazličitije načine - ubijajući ih, dižući u vazduh, komadajući na delove, spaljujući u vatri, gušeći u vodi i sl.

Uključujući se u nestvarni svet nasilja i ubistava, američko dete se odrastanjem privikava na nasilje kao na narkotik, stičući potrebu da vidi i doživi sve više i više scena nasilja i ubistava. U mladićkom uzrastu takvo dete više nije u stanju gledati normalne filmove niti čitati dobre knjige. Oni mu se čine dosadnima. Postavši odraslo, ono daje prednost akcionim filmovima, filmovima strave i užasa i raznim trilerima.

Dalje “moralno” obrazovanje mladi Amerikanac dobija iz reklamnih spotova koje upija zajedno s majčinim mlekom. Iza naizgled bezopasne reklame skriva se presija koja klonira ljudske duše nesvesno da ih i neprimetno navode na iste osmehe, iste gestove i grimase. Dete svet doživljava, pre svega, kao proces potrošnje roba i stvari.

Dete koje je odgajano na ideologiji Wolta Dsneya i reklamnih spotova nije više sposobno primiti normalnu hrišćansku kulturu, već postaje privrženik takozvane masovne ili subkulture. Uostalom, s pravom kulturom ovaj antihrišćanski “fenomen” nema nikakve veze. Istinska kultura uzdiže ličnost, čini je duhovno bogatijom, dok subkultura spušta čoveka na nivo životinje, preobražavajući ga u roba poroka i niskih strasti. Ljudska duša je kastrirana i on postaje nesposoban za normalne ljudske osećaje i doživljaje.

Amerikanci odgajaju svoju decu, pre svega, kao bezvernike i egoiste koji ne vole naročito rad i više vole zabavu. Godine 1997. američki časopis Parents (Roditelji) sproveo je anketu među 7700 roditelja iz SAD-a i Kanade о životnim vrednostima američke porodice. Prema rezultatima ove ankete bila je sastavljena tabela osnovnih životnih i porodičnih vrednosti, prema redosledu njihove važnosti u očima Amerikanaca.

Najvažniji zadatak (vrednost) porodice, prema mišljenju Amerikanaca, jeste da nauči svoju decu šta je za njih dobro, a šta loše.

Da ih učine pragmatičarima koji uvek znaju prepoznati korist za sebe. Ova sposobnost zauzima prvo mesto na skali životnih vrednosti američke porodice. Na drugom mestu je shvatanje važnosti obrazovanja za dalji životni uspeh i karijeru. Tradicionalne pretpostavke о odnosima među polovima su za američke roditelje na gotovo istom nivou kao i tolerancija prema seksualnim manjinama i zauzimaju treće i četvrto mesto u hijerarhiji vrednosti.

Posle tolerancije prema homoseksualcima američki roditelji cene brak i porodicu (peto mesto). Na sledećim mestima (5-8) su vrednosti prijateljstva (u pragmatičnom shvatanju), uljudnost i sposobnost da se čovek pokaže.

A tek na devetom (!) mestu u hijerarhiji vrednosti američke porodice stoji vera u Boga, a na desetom (!) - vrednost i sposobnost da čovek bude zadovoljan zarađenim.

Na najnižem stupnju u hijerarhiji vrednosti američke porodice stoje patriotizam i sposobnost da se shvate literarna i umetnička dela.

Veoma je karakteristično da je ovo isto ispitivanje pokazalo da američke roditelje više brine da im dete neće završiti srednju školu, nego njegov ateizam, homoseksualni odnosi, vanbračno dete, neregistrovani (“probni”) brak, razvod.

Nije slučajno što američki sistem odgajanja i obrazovanja proizvodi duhovno skromne ljude. Ni u jednoj drugoj zemlji ne može se videti toliko tupih, besmislenih lica kao u SAD-u. Čovek koji je očuvao u ovakvim uslovima osećaj dobrote i savesnosti, u najboljem slučaju je infantilan i nije sposoban, ako zatreba, zaštiti svoje ispravne osećaje. Amerikanci su najneinteresantniji i najdosadniji sagovornici, njihovi interesi se uvek vrte oko četiri stvari: novac, kupovina, automobili i seks. Oko polovine Amerikanaca koji su završili srednju školu, funkcionalno je nepismeno, tj. ne mogu normalno da čitaju i pišu. Anketa među većom grupom studenata završnih godina na univerzitetima pokazala je da svaki četvrti nije u stanju navesti vreme otkrića Amerike s tačnošću do pola stoleća; jedan od četvorice nije u stanju razlikovati dela Karla Marks od ustava SAD-a, četrdeset posto ih ne zna godinu početka rata između Severa i Juga.

Šezdesetih godina je, zahvaljujući ovakvom obrazovanju u SAD-u i Zapadnoj Evropi nastao antihrićanski omladinski “hipi” pokret na čijem čelu su bili jevrejski lideri Herbert Marcuse i Jerry Rubin, obojica masoni (Rubin je čak demonstrativno nosio masonske značke na grudima).

Jery Rubin je u knjizi Učini to! izjavio: “Mi smo pomešali mladost, muziku, seks, narkotike i buntovnički duh s izdajništvom, a takav spoj je teško pobijediti”.

Proklamujući  odbacivanje “zastarelog” buržoaskog morala, Marcuse, Rubin i njihovi suučesnici su težili razrušiti poslednje ostatke hrišćanskog pogleda na svet u savremenom zapadnom društvu. Buntovnički, bogoborački, antihrišćanski duh “hipi” pokreta je konačno zamenio hrišćanske postavke о dobru i zlu manihejskim pogledom о istovetnosti dobra i zla, svetlosti i tame.

Milioni mladih ljudi u Zapadnoj Evropi, SAD-u, a kasnije i u Rusiji, prožeti ovakvim nemoralnim duhom odbacili su “zastarele” norme morala, države, hrišćanske Crkve i napustili su svoje domove. Svuda su nikle hiljade omladinskih komuna protivnih hrišćanskoj civilizaciji gde se provodilo vreme u drogiranju narkoticima i animalnom seksu. Upravo je s “hipi” pokretom povezana “seksualna revolucija” koja je odbacila norme Novoga zaveta i približila polnu ljubav “idealu” “čaše vode”. Polni odnosi među «hipijima» su imali često animalni ili grupni karakter, mogli su se obavljati bilo gde, davali su punu slobodu homoseksualnosti i prostituciji. Baveći se ovakvim seksom i homoseksualnošću, “hipici” su sebe proglasili sledbenicima “religije ljubavi”.

Filmski simbol “hipi” pokreta postao je holivudski film Miloša Formana “Kosa”, u kojem kulminacijsko mesto ima scena sabata u hrišćanskoj crkvi.

U današnjoj Americi malo ko ima hrabrosti da se suprostavi  kriminalnom, sotonskom karakteru judejsko-masonske dimenzije ove civilizacije. Samo pojedinci dopuštaju sebi da se suprotstave nemoralnom svetu gramzivosti i homoseksualnosti u američkom društvu. I zato je reč istine, koju je izrekao hrišćanski sveštenik J. Wright na zakonodavnom zasedanju države Kansas, potresla i prenerazila celu Ameriku izazivajući ogorčene komentare judejskih i masonskih organizacija. Sveštenik je bio pozvan na zakonodavno zasedanje da bi izgovorio molitvu koja se obično čita po ustaljenom redu. Međutim, umesto formalne, uobičajene molitve sveštenik se s bolom u srcu obratio Bogu: “Bože, pomiluj nas! Mi se klanjamo lažnim bogovima, i to nazivamo multikulturalizmom. Mi smo ozakonili homoseksualnost, i to nazivamo tolerancijom. Mi ubijamo decu u utrobi majke, i to nazivamo pravom na abortus. Mi odgajamo omladinu u raspuštenosti i razvratu, i to nazivamo progresivnim odgojem. Mi smo ogrezli u pornografiji i bogohulnosti, i to nazivamo slobodom izraza. Mi se izrugujemo duhovnom nasleđu naših predaka, i to nazivamo prosvećenošću. Bože, koji si nas udostojio, očisti nas od ove prljavštine!”

Molitva časnog sveštenika je u zakonodavnoj skupštini proizvela efekat razorne bombe. Saslušavši je, zakonodavci, uglavnom masoni i Jevreji, gnevno su smesta napustili salu: “Jesu li oni potom ušli u krdo svinja i sjurili se u more, novine ne komentarišu.